Istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje alkohola povećava rizik od karcinoma dojke. Međutim postoji jedan izuzetak. Naime, umereno konzumiranje crvenog vina ima suprotan efekat.

Sastojci prisutni u semenkama i koži crvenog grožđa snižavaju nivo estrogena i uzrokuju rast nivoa testosterona kod žena u premenopauzi, čime se smanjuje i rizik od karcinoma dojke.

Naučnici stoga sugerišu ženama koje žele da popiju čašu vina nakon večere da njihov izbor bude crveno vino.

Rak dojke je izuzetno raširen, samo se u SAD-u godišnje dijagnostikuje 230.000 novih slučajeva ovog raka, a time je i vodeća bolest među ženama.

Svake godine u Srbiji se registruje 4.000 novoobolelih žena od raka dojke, a godišnje umre 1.300, što je oko 18 odsto smrtnosti od raka.

Zanimljivo je da isti zaštitni učinak nema belo vino, piše “Journal of Women’s Health”. Prekomerna telesna težina i telesna neaktivnost utiču 25 do 33 odsto na nastanak raka dojke.

Održavanje indeksa telesne mase (BMI) između 18,5 i 24,9 je ključna promena u načinu života koju žene mogu da naprave da bi smanjile rizik od nastanka raka dojke.

Zimski meseci tradicionalno predstavljaju najkritičniji deo godine kada se većina nas ugoji koji kilogram, a sve zahvaljujući različitim praznicima, proslavama, manjku aktivnosti.

Međutim, postoje neke sitne stvari koje možete da učinite za sebe i sprečite posetu dodatnih kilograma. Jedno od tih sredstava je čaša vode pre obroka.

Naime, odavno se osobe koje su na dijeti podstiču da pre obroka popiju čašu vode jer će na taj način smanjiti apetit, a i u želucu će biti manje mesta za hranu. Da je ovaj trik tačan potvrdile su i nedavne studije napravljenu u SAD a u kojima su naučnici bili fokusirani na traženje odgovora na dva pitanja:

- da li ovaj “sistem” uopšte radi i ako radi kod koga i koliko radi.

I tako, sudeći po studiji objavljenoj u časopisu “Gojaznost” stručnjaci sa Virdžinija Teha su došli do interesantnih rezultata.

Naime, oni su pratili grupu starijih osoba (od 55 godina pa naviše) koju su “bacili” na niskokaloričnu dijetu 3 meseca.

E sada, da bi priča bila interesantna, jedna grupa je pre obroka konzumirala vodu pre svakog obroka (oko dve čaše) a u drugoj grupi ispitanici su pili vodu kada su bili žedni (u svakom slučaju ne pre obroka).

Posle tri meseca članovi “vodene” grupe izgubili su prosečno nešto više od 7 kilograma dok članovi grupe “suvih” nisu uspeli da dosegnu manjak od 5 kilograma… Razlika od 2 kilograma izgleda mala, ali to je na godišnjem nivou 8 kilograma a sve što treba da se radi je da se pije voda pre obroka!

Zato, pažljivo na praznicima i proslavama – pijte vodu, pazite na ishranu a ako i preterate – pa jednostavno povećajte fizičku aktivnost.

Srećno!

Studija

Portal “Gastro” navodi da takođe nije dokazana povezanost grickanja i jedenja obilnijih obroka.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 58 žena starosti od 19 do 41 godine, a istraživače su zanimale navike grickanja u proteklih 28 dana, pri čemu je jasno trebalo razdvojiti pojam grickanja, međuobroka i obroka.

Najveći procenat žena, 40 odsto, prijavio je grickanje šest do 12 dana u ispitivanom vremenskom periodu od 28 dana.

Grickanje je u ovom istraživanju definisano kao neplanirano ili ponovljeno jedenje između obroka i međuobroka pri kome osobe mogu kontrolisati uzimanje hrane. U slučaju da to ne mogu da učine radilo bi se o poremećaju prejedanja – kompulsivnom jedenju.

Bez obzira na ove rezultate, treba upozoriti da neplanirano jedenje nije dobra ideja i može voditi višku kalorija, a ako ih unesemo više nego što potrošimo, postoji mogućnost debljanja, naročito u slučaju uzimanja grickalica bogatih kalorijama i siromašne nutrijentima.

1. BUNDEVA SA MALO KALORIJA

Bundeva je bogata vlaknima i mineralima, ima visoku koncentraciju vitamina, betakarotena i mali broj kalorija – 33 na 100 grama. Savršena je namirnica za sve koji žele da smršaju. Od nje možete praviti čorbu, pogaču,  rižoto.

2. CIMET SMANJUJE APETIT

Ovaj čudesan začin dodajte svakom obroku. Odgovara i slanim i slatkim jelima, a dolazi u dva oblika – kao štapić i mleveni. Cimet je bogat vlaknima, kalcijumom i gvožđem zbog čega je savršeni prirodan lek koji smanjuje apetit i ubrzava metabolizam.

3. SVINJETINA DAJE OSEĆAJ SITOSTI

Ova vrsta mesa je bogata belančevinama zbog koje duže ostajete siti, a jedna šnicla od 100 grama sadrži 291 kaloriju. Najbolje način pripreme je kuvanje, a izbegavajte pečenje i pohovanje.

4. JAPANSKA JABUKA – IZVOR JODA

Japanska jabuka je odličan izvor joda koji je neophodan za zdrav rad štitne žlezde. Osim toga, ubrzava metabolizam zbog čega je idealna za sve koji žele da smršaju. Kora je bogata vlaknima, karotenoidima, vitaminom C. A 100 grama japanske jabuke sadrži 77 kalorija. Isprobajte je u kombinaciji sa salatama.

SVEŽE NAMIRNICE

Jedite što više svežih namirnica u kojima ima minerala i vitamina. Vitamini A, B6, C i minerali cink, gvožđe, selen su ključni za jačanje imunosistema. U sezoni gripa unosite dodatnu dozu dodataka ishrani, posebno vitamin C.

BELI LUK

Beli luk je poznat po svom antibakterijskom i antivirusnom dejstvu i može da bude odlična prevencija. Dnevno bi trebalo uzeti dva čena sirovog belog luka, a da biste izbegli užasan zadah, isecite čen na sitne komadiće i progutajte sa vodom ili sa biljnim čajem. Posle toga uzmite malo svežeg peršuna.

PEČURKE

Tu su i pečurke za koje je dokazano da povećavaju proizvodnju i aktivnost belih krvnih zrnaca, što vam povećava šanse da se izborite s infekcijama. Iako su i pečurke koje se najčešće koriste kod nas takođe zdrave, preporučuje se da ih zamenite šitake ili maitake vrstom.

CRNI ČAJ

Svoj imunitet ćete ojačati i ako svako jutro započnete šoljicom crnog čaja. Istraživanje sprovedeno na Harvardu je potvrdilo zaceljujuća svojstva ovog napitka. Naime, ljudi koji su pili pet šoljica crnog čaja dnevno u periodu od dve nedelje su u organizmu imali deset puta veću dozu interferona (koji pomaže da se telo izbori protiv nazeba i virusa) od onih koji nisu pili čaj. Istraživači pretpostavljaju da zeleni čaj ima iste efekte.

VEŽBE

Dodatnu snagu vašem imunosistemu daće i redovno vežbanje. Od 30 do 60 minuta dnevno je dovoljno. Otkriveno je da ljudi koji redovno šetaju 12 nedelja imaju upola manje nazeba i upala grla od onih koji su fizički manje aktivni. Pored toga, vežbanje umanuje stres i štetne efekte koje on ima na naš odbrambeni sistem. Procenjeno je da je oko 90 odsto bolesti povezano sa stresom. Ipak, ne preterujte! Previše vežbanja može da ima kontraefekat. Ako vežbate duže od 90 minuta svakodnevno bićete podložniji virusu gripa.

SAN

Dovoljno kvalitetnog sna tokom noći je ključno za punjenje baterija, a samim tim i jačanje imunosistema. Umorno telo nema dovoljno snage da se izbori s infekcijom. Uz osam sati kvalitetnog sna, vaš organizam će biti spreman da se suoči s novim danom.

HIGIJENA

Poslednje, ali možda i najvažnije je da redovno perete ruke toplom vodom i sapunom i da izbegavate da dodirujete usta, nos i oči.

Holandski istraživači

Na samom početku istraživanja, nikome od njih nije prethodno dijagnostikovano srčano oboljenje niti su imali moždani udar.

Tokom 10 godina praćenja, 233 ljudi doživelo je moždani udar. Istraživači kažu da je rizik od pojave moždanog udara bio za 52% niži kod osoba koje su jele puno belog voća i povrća u poređenju sa onima koji nisu.

Svaki zalogaj pomaže

Istraživači su otkrili da je dnevni unos od 25 grama belog voća i povrća bio povezan sa 9% manjim rizikom od moždanog udara (jedna jabuka je teška oko 120 grama).

Jedna jabuka dnevno predstavlja jednostavan način povećanja unosa belog voća i povrća, ali i drugo voće i povrće razvrstano po bojama štiti od hroničnih bolesti, zbog čega je važno da ljudi uzimaju dosta različitih vrsta voća i povrća.

Voće i povrće koje spada u kategoriju bele boje jesu jabuke, kruške, banane, karfiol, krastavac, dok je krompir klasifikovan kao skrob.

Boja ukazuje na prisustvo korisnih fitohemikalija

Boja jestivih delova voća i povrća oslikava prisustvo korisnih fitohemikalija (biljnih jedinjenja), kao što su karotenoidi i flavonoidi.

Istraživači su podeli voće i povrće u četiri grupe: zelena (tamno lisnato povrće, kupus i zelena salata), narandžasto-žuta (uglavnom limunasto voće), crveno-ljubičasta (uglavnom crveno povrće) i bela boja, gde 55% čine različite vrste jabuka i krušaka.

Prethodna istraživanja koja su se bavila zaštitnim efektima voća i povrća bila su fokusirana na njihovu hranljivu vrednost i karakterisitke: jestivi deo biljke, boja, botanička porodica, kao i sposobnost da obezbede antioksidante.

Istraživači smatraju da je ovo istraživanje prvo koje je ispitalo povezanost različitih boja voća i povrća sa rizikom od moždanog udara.

Ipak, oni smatraju da su potrebna dalja istraživanja pre nego što lekari mogu početi da savetuju svoje pacijente da promene navike u ishrani na osnovu ovih nalaza.

Trenutne smernice za voće i povrće

Američke preventivne zdravstvene ustanove trenutno preporučuju da dnevni unos hrane sadrži povrće iz pet podgrupa: tamnozelena, crveno-narandžasta, mahunarke, skrob i drugo povrće.

Heike Versching sa Univerziteta u Minsteru u Nemačkoj smatra da bi, iako je studijska grupa holandskih naučnika izuzetno velika, njihovi rezultati trebalo da se prihvate sa rezervom.

On kaže da su učesnici istraživanja popunili upitnike o tome šta su jeli na osnovu sećanja, što nije pouzdana metoda za prikupljanje i tumačenje podataka.

Versching, međutim, dodaje da ako se rezultati ovog istraživanja ponove, to znači da je došao trenutak za kliničko ispitivanje “jabuka dnevno”.

Alge

Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u pitanju teška oboljenja; u savremeno doba – kancer. Visok sadržaj minerala pomaže pročišćenju organizma i krvi kao i otklanjanju kiselosti, izazvane pre svega preteranim unošenjem mesa, mlečnih proizvoda i belog šećera.

Alge pomažu sprečavanje i lečenje mnogih savremenih bolesti: raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne poremećaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno teških bolesnika, koji su podvrgnuti ozračenju i u post-terapiji lečenja kancera preporučuje se mala količina u svakodnevnoj ishrani.

Najpoznatije alge koje možete naći na našem tržištu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki. Dobro se kombinuju sa svim vrstama integralnih žitarica i povrćem.

]]> http://www.tatypolitan.com/lifestyle/alge/feed 0 http://www.tatypolitan.com/lifestyle/zdravlje/4-velike-istine-o-mleku http://www.tatypolitan.com/lifestyle/zdravlje/4-velike-istine-o-mleku#comments Thu, 11 Aug 2011 09:40:47 +0000 taty http://www.tatypolitan.com/?p=9490 Mleko smanjuje šećer, povećava energiju, a kalcijum utiče i na brže oslobađanje masti iz organizma.

1. MLEKO SAGOREVA MASNOĆE

Mišljenje: U šestomesečnoj studiji naučnika sa Univerziteta u Tenesiju pokazalo se da su gojazni ljudi koji su pili tri čaše mleka lakše stanjili struk.

2. MLEKO GRADI MIŠIĆE

Mišljenje: Apsolutno tačno. Zapravo to je najbolja hrana za jaku muskulaturu. Mleko je bogato kvalitetnim proteinima.

3. DA LI ZDRAVLJE KRAVA UTIČE NA MLEKO

Mišljenje: To niko ne zna. Mnoge krave koriste antibiotike, ali ne postoje naučni dokazi da one potom “prave” loše mleko. Neki naučnici, ipak, smatraju da ako ljudi piju mleko krava koje koriste određene lekove, oni će postati imuni na te medikamente.

4. MLEKO BEZ MASNOĆE JE ZDRAVIJE OD PUNOMASNOG

Mišljenje: Ovo nije tačno. Danski naučnici su otkrili da osobe koje piju puno masno mleko nemaju više triglicerida od onih koji su odabrali manje masno mleko.

Hladni napici, ako se uzimaju brzo i u velikim količinama, mogu da izazovu suženje krvnih sudova na ždrelu i da blago iritiraju grlo, ali ne i da dovedu do upale – poručuju lekari.

Za upalu su odgovorni samo virusi i bakterije, ali zbog visokih temperatura ždrelo je leti suvlje nego inače, što pogoduje razvoju virusa i bakterija.

Zato uzimajte dovoljno vitamina i odmarajte se, kako biste ojačali imunitet.

A ako su vrućine neizdržive, onda slobodno pojedite i sladoled ili se osvežite rashlađenom limunadom.

Zova

Iz cvetića se razvijaju sitne zelene bobice koje zrenjem postaju sočne, crveno-crne. Sirove bobice imaju neprijatan ukus, ali je zato kompot izvanredan.

KADA SE BERE

Zova cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće, cvet u junu dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru pred kraj leta kada potpuno sazru. Spoljašnji, sivi sloj biljke se baca, a koristi se samo unutrašnji, zeleni deo. Nakon branja cvetovi se nižu na konopac ili stavljaju na papir i čuvaju na toplom mestu da bi se što pre osušili i sačuvali žutobelu boju. Ako cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, treba ga baciti.

ŠTA SADRŽI

Cvetovi zove bogati su eteričnim uljima u kojima ima flavonoida, glikozida, hlorogenske kiseline, tanina i pektina, dok plod sadrži glikozide, tanine, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline i vitamin C. Svi delovi biljke bogati su gvožđem, natrijumom i kalijumom. Čaj od zove odličan je protiv groznice jer stimuliše rad znojnih žlezda, naročito kada se kombinuje s lipom. Osim toga, čaj od zove podstiče lučenje mokraće, leči neuralgiju i išijas, a ukoliko mu se dodaju kamilica, lipa i kora vrbe, ublažava simptome gripa, upale gornjih disajnih puteva i reume.