S obzirom na niske temperature i zimu zaboravite na dijete ili bilo kakvo nepotrebno iscrpljivanje organizma. Konzumirajte hranu koja štiti telo i olakšava mu da se suoči s vremenskim uslovima.

U tome će vam pomoći “rajski citrus” odnosno grejp čije moći jačaju i čiste organizam.

1. Ublažava prehladu

Konzumiranje vitamina C verovatno neće sprečiti pojavu prehlade, ali će ubrzati njen prolazak te ublažiti simptome. U slučaju bolesti njegova preporučena dnevna doza je 400 do 500 mg. Jedan grejp osigurava čak 77 miligrama vitamina C.

2. Štiti kardiovaskularni sistem

Grejp obiluje flavonidima. Među njima dominira hesperidin odgovoran za podsticanje dobrog kolesterola (HDL) i snižavanje lošeg holesterola (LDL) i triglicerida. Bogat je i vlaknima, naročito pektinom, neprobavljivim vlaknom topivim u vodi koje ometa apsorpciju masti. Na taj način smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti te visokog pritiska.

3. Blagotvoran je za kožu

Crveni pigment u ružičastom grejpfrutu ukazuje na prisutnost likopena, antioksidansa koji pomažu telu da se suprotstavi starenju ćelija uzrokovanog štetnim slobodnim radikalima. Likopen umanjuje rizik pojave nekoliko oblika raka, poput raka creva, prostate i pluća.

4. Pomaže pri održavanju težine

Uprkos uvreženom mišljenju grejp ne topi naslage. Njegovom konzumiranjem nećete postati vitki ukoliko se ne pridržavate uravnoteženog režima ishrane, ali će zahvaljujući vlaknima i vodi biti odan saveznik zdravoj i redovnoj probavi.

Meso i sok grejpfruta mogu da smanje efektivnost nekih lekova (poput onih za snižavanje krvnog pritiska, regulaciju srčanog ritma, depresiju, teskobu, HIV…) stoga u slučaju njihovog uzimanja proverite sa svojim lekarom da li smete da ga konzumirate.

1. BUNDEVA SA MALO KALORIJA

Bundeva je bogata vlaknima i mineralima, ima visoku koncentraciju vitamina, betakarotena i mali broj kalorija – 33 na 100 grama. Savršena je namirnica za sve koji žele da smršaju. Od nje možete praviti čorbu, pogaču,  rižoto.

2. CIMET SMANJUJE APETIT

Ovaj čudesan začin dodajte svakom obroku. Odgovara i slanim i slatkim jelima, a dolazi u dva oblika – kao štapić i mleveni. Cimet je bogat vlaknima, kalcijumom i gvožđem zbog čega je savršeni prirodan lek koji smanjuje apetit i ubrzava metabolizam.

3. SVINJETINA DAJE OSEĆAJ SITOSTI

Ova vrsta mesa je bogata belančevinama zbog koje duže ostajete siti, a jedna šnicla od 100 grama sadrži 291 kaloriju. Najbolje način pripreme je kuvanje, a izbegavajte pečenje i pohovanje.

4. JAPANSKA JABUKA – IZVOR JODA

Japanska jabuka je odličan izvor joda koji je neophodan za zdrav rad štitne žlezde. Osim toga, ubrzava metabolizam zbog čega je idealna za sve koji žele da smršaju. Kora je bogata vlaknima, karotenoidima, vitaminom C. A 100 grama japanske jabuke sadrži 77 kalorija. Isprobajte je u kombinaciji sa salatama.

Holandski istraživači

Na samom početku istraživanja, nikome od njih nije prethodno dijagnostikovano srčano oboljenje niti su imali moždani udar.

Tokom 10 godina praćenja, 233 ljudi doživelo je moždani udar. Istraživači kažu da je rizik od pojave moždanog udara bio za 52% niži kod osoba koje su jele puno belog voća i povrća u poređenju sa onima koji nisu.

Svaki zalogaj pomaže

Istraživači su otkrili da je dnevni unos od 25 grama belog voća i povrća bio povezan sa 9% manjim rizikom od moždanog udara (jedna jabuka je teška oko 120 grama).

Jedna jabuka dnevno predstavlja jednostavan način povećanja unosa belog voća i povrća, ali i drugo voće i povrće razvrstano po bojama štiti od hroničnih bolesti, zbog čega je važno da ljudi uzimaju dosta različitih vrsta voća i povrća.

Voće i povrće koje spada u kategoriju bele boje jesu jabuke, kruške, banane, karfiol, krastavac, dok je krompir klasifikovan kao skrob.

Boja ukazuje na prisustvo korisnih fitohemikalija

Boja jestivih delova voća i povrća oslikava prisustvo korisnih fitohemikalija (biljnih jedinjenja), kao što su karotenoidi i flavonoidi.

Istraživači su podeli voće i povrće u četiri grupe: zelena (tamno lisnato povrće, kupus i zelena salata), narandžasto-žuta (uglavnom limunasto voće), crveno-ljubičasta (uglavnom crveno povrće) i bela boja, gde 55% čine različite vrste jabuka i krušaka.

Prethodna istraživanja koja su se bavila zaštitnim efektima voća i povrća bila su fokusirana na njihovu hranljivu vrednost i karakterisitke: jestivi deo biljke, boja, botanička porodica, kao i sposobnost da obezbede antioksidante.

Istraživači smatraju da je ovo istraživanje prvo koje je ispitalo povezanost različitih boja voća i povrća sa rizikom od moždanog udara.

Ipak, oni smatraju da su potrebna dalja istraživanja pre nego što lekari mogu početi da savetuju svoje pacijente da promene navike u ishrani na osnovu ovih nalaza.

Trenutne smernice za voće i povrće

Američke preventivne zdravstvene ustanove trenutno preporučuju da dnevni unos hrane sadrži povrće iz pet podgrupa: tamnozelena, crveno-narandžasta, mahunarke, skrob i drugo povrće.

Heike Versching sa Univerziteta u Minsteru u Nemačkoj smatra da bi, iako je studijska grupa holandskih naučnika izuzetno velika, njihovi rezultati trebalo da se prihvate sa rezervom.

On kaže da su učesnici istraživanja popunili upitnike o tome šta su jeli na osnovu sećanja, što nije pouzdana metoda za prikupljanje i tumačenje podataka.

Versching, međutim, dodaje da ako se rezultati ovog istraživanja ponove, to znači da je došao trenutak za kliničko ispitivanje “jabuka dnevno”.

Alge

Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u pitanju teška oboljenja; u savremeno doba – kancer. Visok sadržaj minerala pomaže pročišćenju organizma i krvi kao i otklanjanju kiselosti, izazvane pre svega preteranim unošenjem mesa, mlečnih proizvoda i belog šećera.

Alge pomažu sprečavanje i lečenje mnogih savremenih bolesti: raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne poremećaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno teških bolesnika, koji su podvrgnuti ozračenju i u post-terapiji lečenja kancera preporučuje se mala količina u svakodnevnoj ishrani.

Najpoznatije alge koje možete naći na našem tržištu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki. Dobro se kombinuju sa svim vrstama integralnih žitarica i povrćem.

]]> http://www.tatypolitan.com/lifestyle/alge/feed 0 http://www.tatypolitan.com/lifestyle/zdravlje/4-velike-istine-o-mleku http://www.tatypolitan.com/lifestyle/zdravlje/4-velike-istine-o-mleku#comments Thu, 11 Aug 2011 09:40:47 +0000 taty http://www.tatypolitan.com/?p=9490 Mleko smanjuje šećer, povećava energiju, a kalcijum utiče i na brže oslobađanje masti iz organizma.

1. MLEKO SAGOREVA MASNOĆE

Mišljenje: U šestomesečnoj studiji naučnika sa Univerziteta u Tenesiju pokazalo se da su gojazni ljudi koji su pili tri čaše mleka lakše stanjili struk.

2. MLEKO GRADI MIŠIĆE

Mišljenje: Apsolutno tačno. Zapravo to je najbolja hrana za jaku muskulaturu. Mleko je bogato kvalitetnim proteinima.

3. DA LI ZDRAVLJE KRAVA UTIČE NA MLEKO

Mišljenje: To niko ne zna. Mnoge krave koriste antibiotike, ali ne postoje naučni dokazi da one potom “prave” loše mleko. Neki naučnici, ipak, smatraju da ako ljudi piju mleko krava koje koriste određene lekove, oni će postati imuni na te medikamente.

4. MLEKO BEZ MASNOĆE JE ZDRAVIJE OD PUNOMASNOG

Mišljenje: Ovo nije tačno. Danski naučnici su otkrili da osobe koje piju puno masno mleko nemaju više triglicerida od onih koji su odabrali manje masno mleko.

Zova

Iz cvetića se razvijaju sitne zelene bobice koje zrenjem postaju sočne, crveno-crne. Sirove bobice imaju neprijatan ukus, ali je zato kompot izvanredan.

KADA SE BERE

Zova cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće, cvet u junu dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru pred kraj leta kada potpuno sazru. Spoljašnji, sivi sloj biljke se baca, a koristi se samo unutrašnji, zeleni deo. Nakon branja cvetovi se nižu na konopac ili stavljaju na papir i čuvaju na toplom mestu da bi se što pre osušili i sačuvali žutobelu boju. Ako cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, treba ga baciti.

ŠTA SADRŽI

Cvetovi zove bogati su eteričnim uljima u kojima ima flavonoida, glikozida, hlorogenske kiseline, tanina i pektina, dok plod sadrži glikozide, tanine, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline i vitamin C. Svi delovi biljke bogati su gvožđem, natrijumom i kalijumom. Čaj od zove odličan je protiv groznice jer stimuliše rad znojnih žlezda, naročito kada se kombinuje s lipom. Osim toga, čaj od zove podstiče lučenje mokraće, leči neuralgiju i išijas, a ukoliko mu se dodaju kamilica, lipa i kora vrbe, ublažava simptome gripa, upale gornjih disajnih puteva i reume.

Razlika između belog i braon pirinča je velika, ne samo u boji. Braon pirinač je mnogo zdraviji od belog, jer se u procesu proizvodnje braon pirinča otklanja samo gornji najtanji sloj i time se zadržava veliki broj hranljivih sastojaka, što nije slučaj kod belog pirinča.

Zdravstvene koristi

Pirinač je odličan izvor mangana, selena i magnezijuma.

Mangan je značajan za proizvodnju energije, a ima i antioksidantsko dejstvo. Samo jedna čaša braon pirinča zadovoljava 90% dnevne potrebe organizma za ovim hranljivim elementom.

Mnogima će biti zanimljiv sledeći podatak: u američkom časopisu “Magazin za klinički nutricionizam” objavljena je studija o vezi braon pirinča i telesne težine. Istraživanje je izvršeno na velikom uzorku, obuhvaćeno je 74.000 žena. Dokazano je da one ispitanice na čijem je jelovniku često braon pirinač nemaju problem sa gojaznošću, tj. u ovoj grupi procenat gojaznih je znatno manji nego kod onih koje retko ili nikad ne jedu ovu zdravu namirnicu.

Selen, takođe element koji se nalazi u braon pirinču, veoma je delotvoran u umanjivanju rizika od raka debelog creva.

Vlakna su takođe bitan sastojak pirinča i nezaobilazna su za svakodnevno funkcionisanje organizma.

Braon pirinač koristan je i za snižavanje holesterola, za kardiovaskularni sistem kod žena u periodu posle menopauze, za smanjivanje rizika od dijabetesa, za jačanje kostiju.

Osnovne osobine braon pirinča

Širom sveta ovo je vrlo cenjena namirnica, naročito u azijskim zemljama. Postoji čak 8.000 vrsta pirinča. Latinsko ime ove namirnice je “Oryza sativa”. Najpoznatije vrste su: arborio, slatki pirinač, basmati, butanski crveni pirinač i dr.

Poreklo

Poznato je da ova namirnica potiče iz davnina, ali tek u skorije vreme naučnici su otkrili iz kog približno perioda. Pirinač se gaji u Kini već 6.000 godina, a primitivne semenke pirinča nađene su na ostacima drevnih farmi, starosti čak 9.000 godina. Najveći izvoznici pirinča danas su Kina, Tajland i Vijetnam.

Smatra se da je beli slez poreklom sa prostora istočne Evrope i zapadne Azije. Zbog svojih lekovitih osobina, uzgaja se u Evropi i Aziji, ali i u Americi i u Australiji. Kod nas ga najviše ima pored reka, na rečnim ostrvima i ritovima zbog toga što mu takvo zemljište i vlaga odgovaraju.

Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja, aromatična i zeljasta biljka, koja izrasta do visine 1-2 metra. Biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, listovi su spiralno poređani, srebrnobeličaste boje, a cvetovi su ružičasti.

Zbog svojih lekovitih sastojaka, koriste se koren, stablo, listovi i cvetovi. Iz biljke se koristi sluz koji sadrži dosta korisnih sastojaka. Hidrolizom se iz belog sleza dobijaju ksiloza, galaktoza i glikoza.

Sastav

Beli slez sadrži mnoge korisne sastojke i supstance:

• asparagin
• betain
• biljna vlakna
• biljne masti
• eterična ulja
• invertni šećer
• pektin
• saharozu
• skrob
• ugljene hidrate
• fosfate

Lekovito dejstvo

Beli slez se koristi u sledećim slučajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo:

• akne
• alergije
• astma
• bolesti bešike
• bolesti grla i nosa
• bronhitis
• gnojni čirevi
• grčevi u želudcu
• ekcem
• zanoktice
• zatvor
• infekcije polnih organa
• infekcije kože
• infekcije očiju
• jačanje imuniteta
• koprivnjača
• kašalj i promuklost
• kijavica
• može se koristiti kao diuretik
• nesanica
• otvorene rane (obloge)
• plućni katar
• prevencija kod organa za varenje
• prehlade i grip
• problemi sa kožnim bolestima (obloge)
• protiv proliva
• problemi sa mokrenjem
• razne infekcija
• sinuzitis
• sindrom nadraženih creva
• sprečavanje bubrežnih bolesti
• tuberkuloza
• upale organa za disanje
• upale mokraćnih kanala
• upale želuca i creva
• upala debelog creva
• cistitis

Korišćenje belog sleza kao lekovite biljke

Listovi, cvetovi i koren se osuše pa se po potrebi potope u hladnu ili mlaku vodu i onda se ta tečnost koristi za piće ili premaze. Dugotrajno kuvanje umanjuje lekovita svojstva belom slezu.

Veoma povoljno deluje na organizam kao čaj u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama (kamilica, medunika, nana…)

Pored upotrebe u farmaciji i medicini, beli slez se koristi za spravljanje raznih slatkiša, kao dodatak.

Beli slez se najviše koristi za lečenje disajnih organa (nos, grlo, pluća…) kod dece, u vidu čajeva ili kapi za nos…

Beli slez treba kupovati u apotekama ili prodavnicama u originalnom pakovanju ili od registrovanih prodavaca biljaka.

Zaključak

Iz navedenih podataka može se zaključiti da beli slez pomaže kod mnogih zdravstvenih problema kao lekovit čaj ili ulje za spravljanje obloga i premaza za kožu. Naročito se pokazao kao delotvoran prilikom upala disajnih organa, problema sa organima za varenje i protiv raznih kožnih bolesti.

Za lečenje trudnica ili veoma male dece ipak se treba konsultovati sa lekarom povodom primene belog sleza.

Šljiva potiče iz roda Prunus, kom pripadaju breskva, kajsija, nektarina, višnja i trešnja. Latinski naziv joj je Prunus domestica, a smatra se da poreklo vodi sa obala Kaspijskog mora.

Šljiva se gaji u celom svetu, a najveći proizvođači su Rusija, Kina, SAD i Rumunija. Srbija spada u značajne proizvođače šljiva u svetu. U našim krajevima sveža šljiva može se jesti od maja do oktobra.

Postoji preko 2000 vrsta šljiva nastalih ukrštanjem, šljive raznih veličina, različitih ukusa i raznih boja i nijansi.

Lekoviti i korisni sastojci

Plod šljive sadrži malo kalorija (oko 40), tako da je pogodan za dijetalnu ishranu, kao diuretik, za čišćenje organizma, ali sadrži i mnoge korisne supstance:

• beta karotin
• biljna vlakna
• biljne masti
• biljne hormone
• vitamine B grupe
• vitamin C
• vitamin E
• vitamin K
• gvožđe
• eterična ulja
• kalijum
• kalcijum
• magnezijum
• mineralne soli
• oksalate
• organske kisline
• fenole
• ugljene hidrate
• celulozu
• šećer (prirodni)

Šljiva u ishrani

Za ishranu se koristi sveža ili sušena šljiva, a ne koštica.

Pored sveže i sušene šljive, preporučujemo i džem, marmeladu, pekmez, slatko, kompot i sok od šljive, jer se mogu koristiti tokom cele godine.

Sušene šljive su izvor korisnih sastojaka, mogu se jesti tokom cele godine, a od njih se pravi i veoma ukusan kompot.

Iako šljivovicu kao alkoholno piće ne preporučujemo za zdravu ishranu, obloge od šljivovice, komovice ili prepečenice pomažu protiv mnogih bolesti i tegoba (povišena temperatura, bolovi u zglobovima, reuma…).

Lekovito dejstvo

Šljiva veoma povoljno deluje na organizam kod sledećih bolesti i tegoba:

• akne
• anemija
• astma
• arteroskleroza
• bolesti zuba i usne šupljine
• bolesti srca i krvnih sudova
• bronhitis
• bubuljice
• gojaznost
• groznica (usled povišene temperature)
• gubitak pamćenja
• depresija
• dijabetes
• ekcem
• zatvor (opstipacija)
• kašalj
• mučnina i povraćanje
• neke vrste raka (prevencija i lečenje)
• nervoza
• pad imuniteta
• povišeni nivo holesterola
• pojava bora na koži
• prehlade i grip
• problemi sa bubrezima, bešikom i mokraćnim kanalima
• problemi sa zglobovima i kičmom
• problemi sa nervima
• problemi sa crevima i organima za varenje
• problemi sa krvnim pritiskom
• problemi sa metabolizmom
• problemi sa jetrom
• protiv starenja
• razne infekcija
• reumatska oboljenja
• sinuzitis
• stomačna mučnina
• skorbut
• stres
• uganuća i istegnuća
• upale kože i svrab (osip)
• herpes
• hronični umor
• celulit
• šlog

Sveže i sušene šljive i kompot od šljiva mogu se koristiti kao diuretik.

Osobe koje imaju problema sa bubrezima ili imaju bolove u žuči trebalo bi da jedu šljive u veoma malim količinama.

Šljive čiste krve sudove od masnih naslaga. Šljiva deluje kao moćan antioksidant, protiv slobodnih radikala.

Iz navedenog se vidi da sveže ili suve šljive treba koristiti u ishrani, ali i da su kompot, sok ili džem od šljiva bogati korisnim i lekovitim sastojcima.

Šljiva je korisno voće i prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti, ali, naravno, ne treba preterivati sa količinama.

Odličan su izvor prehrambenih vlakana koja osiguravaju pravilnu funkciju sistema za varenje i povoljno deluju na kardiovaskularni sistem. Dobar su izvor vitamina iz B grupe, magnezijuma, kalijuma i vitamina E. Ukratko – nutritivno blago. Zato ovog leta jedite smokve sušene ili sveže.

Ako ih poslužite uz bademe i orahe, imaćete kompletan obrok. Uživajte, i budite zdravi!